Da li su kratkovide osobe pametnije?
Kada razmišljate o inteligenciji, ko vam prvi pada na pamet? Najvjerovatnije profesori i naučnici kao na primjer Stiven Hoking ili Noam Čomski sa gomilom knjiga i kompletno ispisanom tablom. Možda vam ipak pada na pamet Vudi Alen ili Malkolm Gladvel,inteligentni ljudi koji su cijenjeni baš zbog njihove pameti, a ne zbog fizičkog izgleda:)
Šta svi oni imaju zajedničko? Svi oni nose naočare, i iz jednog ili drugog razloga, mi vežemo inteligenciju sa naočarima. Ko nije rekao prijatelju da sa novim parom naočara izgledaju “pametnije”? Ili da nose naočare na razgovor za posao jer će izgledati “inteligentniji”?
Međutim, da li postoji veza između inteligencije i kratkovidosti? Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje, rezultati istraživanja su često kontradiktorni.
Odnos između kratkovidosti i IQ
Utvrđeno je da je kratkovidost zastupljenija među studentima širom sveta, nego među opštom populacijom. Brojne studije su analizirale ovu vezu u poslednjih nekoliko decenija. Ranije, naučnici su tvrdili da čitanje kao i “vizuelna istraživanja u životnoj sredini” od rođenja utiču na kratkovidost kasnije u životu. Međutim, ne postoji opšteprihvaćeni dokaz za ovu tvrdnju, čak i ako naučni podaci pokazuju da osobe sa miopijom (kratkovidošču) imaju veći IQ u odnosu na osobe sa hiperopijom (dalekovidost).
Drugi način na koji možemo posmatrati tvrdnju da su kratkovide osobe inteligentnije je psihološki. Pošto ništa u daljini ne ometa kratkovidu osobu, ona će se lakše fokusirati i biće manje predmeta koji će joj odvlačiti pažnju. Osoba sa smanjenom funkcijom očiju takođe doživljava događaje drugačije. Budući da ljudi i predmeti mogu izgledati nejasno, mozak stvara karakteristike predmeta više iz memorije nego vizuelnog prikaza stvarnih objekata.
Poslednje, mnoge studije su pokazale da kratkovida djeca i odrasli imaju veći akademski uspeh. Zašto? Istraživanja su dokazala da su manje šanse da kratkovida osoba preuzme rizik. Ovo se pripisuje činjenici da kratkovida djeca i odrasli ne mogu da vide na daljinu, pa se oni potrude da budu uspešni da bi izbjegli bilo kakav rizik.
Stereotip o nošenju naočara
Bez obzira na naučna istraživanja, kulturni stereotip o nošenju naočara koje su povezane sa inteligencijom je ukorijenjen u današnjem društvu. 2008.godine Ohajo Stejt University je napravio istraživanje na ovu temu. Osamdesetoro djece uzrasta od šest do deset godina su učestvovala u ovom istraživanju. Njima su pokazane fotografije djece koja nose naočare i djece bez naočara, da bi ocijenili izgled, sportske performanse, i da li bi bili dobri prijatelji sa djecom sa slike. Preko 66 odsto dece je izjavilo da su djeca koja nose naočare pametnija.
Stereotip se ne završava sa djecom. Istraživanje koje je izvršio Essilor iz Amerike sa 3.000 anketiranih odraslih 2009. godine je pokazalo da 40 odsto anketiranih smatra da osobe koje su nosile naočare na slikama izgledaju pametnije, dok je 74 odsto povezalo osobe s naočarima kao bibliotekare, a 71 odsto kao profesore.
Ipak, ne možemo sa sigurnošću znati da li su kratkovide osobe pametnije jer ima vrlo malo dokaza. Ovaj stereotip će se vjerovatno održati u narednim godinama, i možda će jednog dana biti dokazan od strane nauke.